U današnjem članku vam pišemo o trenutnoj situaciji u voćarstvu u Srbiji, koja je pod velikim uticajem vremenskih prilika i ekonomskih faktora.
Dok voćnjaci širom zemlje ulaze u novu sezonu, proizvođači pomno prate vremensku prognozu, jer je za uspeh ovogodišnje proizvodnje ključno kako će se razvijati vremenski uslovi. Posle teške prošle godine, kada su mraz i suša uništili veliki deo roda, stručnjaci upozoravaju da se sličan scenario može ponoviti i ove godine. Pored toga, voće je u poslednjih godinu dana poskupelo gotovo 70 odsto, što izaziva zabrinutost kada je reč o finalnim cenama koje će potrošači plaćati na pijacama i u prodavnicama.
- Voćarstvo je jedan od najvažnijih sektora srpske poljoprivrede, a Srbija se ponosi velikim površinama pod voćnjacima, koje iznose oko 200.000 hektara. Među najzastupljenijim vrstama voća u Srbiji su šljive, koje se gaje na više od 72.000 hektara, dok se takođe uzgajaju jabuke, višnje, maline i kajsije. Ipak, ove godine voćari strahuju zbog mogućnosti da rani ili kasni prolećni mrazevi ponovo unište značajan deo roda, a posebno je ugrožena kajsija, koja je vrlo osetljiva na temperaturne promene.
Kajsija – najosetljivija voćna vrsta
Kajsija je među prvim voćem koje ulazi u vegetaciju, pa je zbog toga posebno ranjiva na prolećne mrazeve. Ove godine, kajsija je već ušla u fazu cvetanja, ali zavisno od sorte, rane sorte su već u punom cvetu, dok kasnije sorte tek počinju da otvaraju svoje cvetove. Agronom Milan Đorđević ističe da je ovogodišnji rod kajsije obećavajući, ali samo pod uslovom da voćnjake ne pogode rani ili kasni prolećni mrazevi. Kasni mraz može uništiti cvetove i praktično uništiti celu sezonu za voćare, jer mraz može uništiti čitav rod i odložiti berbu do sledeće godine.
- Kajsija je posebno osetljiva na mrazeve jer vrlo brzo izlazi iz zimskog mirovanja. U periodu od 15 do 30 dana nakon završetka zimskog mirovanja, kajsija se budi i ako temperatura u tom periodu poraste iznad 15 stepeni, biljka će brzo krenuti u vegetaciju. Međutim, ako se nakon toga javi mraz, cvetovi mogu biti uništeni, što može značajno uticati na prinos. Ova osetljivost čini kajsiju visoko rizičnim voćem za proizvodnju, posebno u uslovima nepredvidivih vremenskih promena koje postaju sve češće u poslednjim godinama.
Iskustva iz prošle godine govore o ozbiljnoj šteti koju su mrazovi izazvali. Đorđević navodi da je mraz u aprilu prošle godine uništio njegov zasad kajsije, kada je temperatura pala na minus pet stepeni. Takav mraz bio je izuzetno neuobičajen za to doba godine, a prema rečima Đorđevića, čak ni najstariji meštani tog kraja ne pamte takav mraz u aprilu. Ova šteta je bila ogromna, jer je uništen veći deo roda i to je imalo dugoročne posledice na proizvodnju kajsije. S obzirom na to da kajsija nije otporna na mrazeve, voćari se suočavaju sa velikim izazovima kada je u pitanju zaštita svojih zasada od tih vremenskih nepogoda.
- Kako bi smanjili rizik od šteta, voćari primenjuju različite agrotehničke mere, uključujući pravilan način gajenja biljaka, izbor sorti otpornih na mraz, kao i korišćenje specijalnih uređaja za zaštitu voćnjaka od mraza. Ti uređaji, poznati kao frostbasteri, uključuju se kada postoji opasnost da temperatura padne ispod nule. Frostbasteri zagrevaju vazduh u voćnjaku, čime štite cvetove od smrzavanja. Iako su ovi uređaji veoma efikasni, njihov visok trošak predstavlja ozbiljan problem za mnoge voćare, jer svaki proizvođač mora da ima svoj uređaj koji mora da se uključi odmah, često tokom noći, što dodatno povećava troškove proizvodnje.
Osim vremenskih faktora, voćari se suočavaju i sa ozbiljnim ekonomskim problemima. Stručnjaci upozoravaju da su se pravila agrarne politike poslednjih godina često menjala, što otežava planiranje proizvodnje. Ove godine, prema izmenjenom pravilniku za podsticaje u biljnoj proizvodnji, proizvođači mogu dobiti samo 18.000 dinara po hektaru, uz pravdanje računa. To znači da su podsticaji smanjeni za 49 odsto, uz dodatnih 10 odsto PDV-a koji ostaje državi. Takvo smanjenje podsticaja stvara ozbiljne probleme za voćare, jer mnogi od njih ne mogu da izdrže ovakve finansijske pritiske.
- Pored toga, troškovi proizvodnje voća poslednjih godina značajno rastu. Najveći troškovi za voćare predstavljaju pesticidi, koji svake godine postaju skuplji. Takođe, trošak za radnu snagu, naročito za ručnu berbu, je izuzetno visok. Pored toga, najveći problem je neregulisan otkup voća. U mnogim slučajevima, voćari nemaju sigurno tržište za prodaju svojih proizvoda, što ih stavlja u veoma nepovoljan položaj. Bez stabilnog tržišta, proizvođači su suočeni sa nesigurnošću i rizikom da neće moći da plasiraju svoj rod.
Iako je voće u poslednjih godinu dana poskupelo gotovo 70 odsto, proizvođači upozoravaju da to ne znači da su ostvarili veću zaradu. Naime, troškovi proizvodnje su daleko porasli, dok cene koje dobija proizvođač nisu uvek usklađene sa tim rastom. Voće je poskupelo, ali troškovi za gorivo, pesticide i đubriva stalno rastu, što otežava voćarima da ostvaruju profit. Proizvođači smatraju da je za stabilizaciju tržišta potrebno da postoji jasna organizacija i podrška države, kako bi tržište voća postalo sigurnije i pravednije.
- Na kraju, kako će izgledati ovogodišnja sezona voća u Srbiji i kakve će cene dočekati potrošače, u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova u narednim nedeljama.
Voćari se nadaju solidnom rodu, ako izostanu kasni prolećni mrazevi i druge nepogode. Međutim, sa rastom troškova proizvodnje i nesigurnim tržištem, još uvek je pitanje koliko će voće biti dostupno i po kojoj ceni. I dalje ostaje izazov za voćare da se prilagode svim promenama i neizvesnostima koje donosi ova sezona.
