Da li je istina da je “JEDNOM ŠVALER, UVEK ŠVALER” i ne može biti veran, jer mu je to OBRAZAC PONAŠANJA?

• Prema Ivaniševiću, izreka „jednom preljubnik, uvek preljubnik“ nije potpuno tačna. Iako je ovaj stav veoma rasprostranjen, psihološki gledano, nije univerzalno primenljiv. Ivanišević ističe da se kod nekih ljudi prevara ponavlja, dok kod drugih nije. Razlika leži u tome šta prevara znači za osobu koja je to učinila i da li je došlo do stvarne unutrašnje promene. Ako je prevara bila deo stabilnog obrasca ličnosti, poput impulsivnosti, nedostatka empatije ili narcističkih crta, velika je verovatnoća da će se ponoviti. Međutim, ako je prevara bila vezana za specifičnu životnu fazu ili krizu identiteta, tada promena jeste moguća, ali neće doći sama od sebe. Bitno je da osoba shvati zbog čega je napravila grešku i da iz nje nauči.Pitanje da li je moguće promeniti obrazac ponašanja osobe koja je bila neverna u prošlim vezama i brakovima, postavilo je mnoge izazove u savremenoj psihologiji. Da li je zaista moguće promeniti te obrasce i naučiti iz prošlih grešaka, ili je to ponašanje koje se ne može ispraviti? U tekstu koji prenosimo, psiholog Leo Ivanišević analizira ovo pitanje kroz prizmu unutrašnjih promena i introspekcije koje su potrebne da bi se osoba oslobodila destruktivnih obrazaca ponašanja.

Ivanišević takođe naglašava važnost introspekcije, objašnjavajući da je ključno razumeti zašto se prevara desila, šta je osoba iz nje naučila i koje odluke je donela kako bi izbegla ponavljanje iste greške. On pravi razliku između ponašanja i strukture ličnosti – dok se ponašanje može promeniti relativno brzo, struktura ličnosti se menja sporije i zahteva ozbiljan rad na sebi. Osoba koja želi da se menja treba da bude spremna da preuzme odgovornost, suoči se sa svojom krivicom i stidom, te da se posveti promenama koje neće doći bez napora.

• Ovaj proces samopomoći i promene nije uvek lak, ali je moguć. Često, da bi osoba uopšte postigla promenu, potrebna je intervencija, bilo kroz psihoterapiju, razgovore sa prijateljima ili čak duhovnim savetima. Ivanišević napominje da ljudi koji su prošli kroz ovaj proces promene obično kažu da se ne kaju zbog samog čina prevare, jer ih je upravo taj trenutak naterao da se probude iz života koji su živeli automatski, bez izbora i bez dubljeg kontakta sa sobom. Međutim, važno je naglasiti da ne znači da je prevara opravdana ili da bol koji je izazvala ima ikakvog opravdanja. Štaviše, Ivanišević smatra da destruktivni događaji mogu imati razvojne posledice, iako nisu bili ispravni, jer nas prisiljavaju da se suočimo sa sobom.

U kontekstu ljubavi i strasti, Ivanišević objašnjava kako se ove dve emocije često mešaju. Iako mnogi veruju da ako postoji ljubav, ne bi trebalo da postoji želja za nekim drugim, savremena psihologija pokazuje da ljubav i želja nisu isto. Ljubav teži sigurnosti i stabilnosti, dok želja traži novinu i uzbuđenje. Ivanišević ističe da to što neko želi drugu osobu dok voli partnera nije nužno znak upozorenja. Problem nastaje kada osoba u monogamnoj vezi ne vidi potrebu da radi na tome da sa partnerom uskladi i ljubav i strast, jer to je moguće, ali zahteva rad i zrelost.

• U vezi s rodnim razlikama, Ivanišević napominje da postoji statistička razlika u motivima koji navode muškarce i žene da varaju. Muškarci češće navode motiv seksualnog uzbuđenja i potvrde muškosti, dok žene često varaju zbog emocionalne zapostavljenosti. Međutim, s godinama, razlike među spolovima postepeno nestaju, a važniji faktor postaje lična istorija i kapacitet za bliskost, nego sam pol.

Na kraju, psiholog iznosi zaključak da promena nije moguća bez ozbiljnog rada na sebi, ali i da svi ljudi imaju mogućnost da se promene ako su spremni da prepoznaju uzroke svog ponašanja i preuzmu odgovornost. Važno je da se ne koristi introspekcija kao alibi za opravdanje svojih grešaka, već da se promena dogodi kroz iskrenost i naporan rad. Promena nije samo moguće, nego je i nužno potrebna za napredak i izgradnju zdravih odnosa u budućnosti.

Kroz ovaj proces introspekcije, ljudi koji su prošli kroz prevare mogu naučiti važne lekcije o sebi i svojim odnosima. Važno je naglasiti da promena nije nešto što dolazi preko noći, niti je svaki pojedinac spreman da se suoči sa sopstvenim greškama. Ipak, oni koji zaista žele da se menjaju i razvijaju emocionalnu zrelost, mogu napraviti značajan napredak. Proces samoosvešćenja podrazumeva prepoznavanje svojih slabosti i aktivnu želju za učenjem iz prošlih grešaka, kako bi se izbeglo ponavljanje istih. Iako su prevara i njen bol teško iskustvo, to može postati ključ za unutrašnji rast i dublje razumevanje sebe i svojih potreba u odnosima.

    Za dodatne savete i istraživanje na ovu temu, možete se obratiti stručnjacima iz oblasti psihologije, kao što su izvorni članci na portalu Žena.rs.